SMEDEREVO, 28. avgust 2018 – Međunarodni rukometni turnir „Trofej 2018“, bio i prošao. Sležu se utisci, generalno, može se reći da je manifestacija, od značaja na nacionalnom nivou, medijski slabo ispraćena. Velike TV kuće, koje informišu o raznim „važnim stvarima“ na lokalu, ovoga puta su zakazale. Na prvom mestu, javni medijski servis. Ova deca, njih tri hiljade iz skoro čitave Evrope, ipak, zaslužuju mnogo više.
Na svu sreću, postoje mediji, poput portala Podunavlje.info, koji su prepoznali javni interes u sportu, poput ovako značajne sportske manifestacije, koja je prevazišla ne samo lokalne već i nacionalne okvire.
Kada su mediji u pitanju, poučnu priču smo ostavili za kraj izveštavanja o ovogodišnjem rukometnom turniru. Koliko su se, u ovom slučaju, obrukali „ugledni“ srpski mediji, svojim neizveštavanjem o značajnoj sportskoj manifestaciji, u evropskim razmerama, toliko je prijatno iznenadio direktor jedne strane produkcijske kuće, koji je, gotovo samoinicijativno, došao u Smederevo, ispratio kompletan turnir, sve vizuelno zabeležio, sa ciljem da severu Evrope približi jedan lokalni rukometni klub, Smederevo i rukometni turnir za mlađe kategorije, koji je postao respektabilan u okruženju, i šire.
Slobodan Ristić je direktor produkcijske kuće Mark Media iz Norveške. On je, sa suprugom Aleksandrom, bio tokom Međunarodnog trukometnog turnira „Trofej 2018“ u Smederevu i snimao celu manifestaciju. Ristići su došli kamperom u Smederevo, koji im je kuća, ali i kancelarija i studio.
– Živimo u Norveškoj, a radimo i za Rukometni savez Srbije, po čitavoj Evropi. Sticajem okolnosti, upoznali smo se sa Nenadom Martićem i hteli smo da podržimo ovaj turnir i da pomognemo klubu i Smederevu da se kvalitetnije promovišu. Da dovedemo što više ljudi, da što više mladih zainteresujemo za rukomet.
Kako je to izgledalo tokom samog turnira?
– Imali smo direktne prenose preko Fejsbuka i Jutjub kanala. To nam je bilo najvažnije. Od konferencije za medije u četvrtak, bili smo na svim lokacijama, defile smo takođe direktno prenosili. Drugo, cilj nam je bio da napravimo što kvalitetniji materijal za koji ćemo da uradimo postprodukciju za spot za Smederevo, klub i sam turnir, koji ćemo da promovišemo u Skandinaviji.
Kako ste stigli do Norveške?
– Ja sam otišao u Norvešku posle rata na Kosovu, gde sam do 1999. godine živeo u Prištini. Osnovao sam produkcijsku kuću, bavio se sportskim izveštavanjem i, tako reći, uspeo. Onda sam rešio da se vratim u Srbiju i otvorio sam za kosovske Srbe TV studio u Gračanici. Pošto nisam želeo da se politički angažujem, jer sam sportskog duha i zanima me promovisanje sporta i naših talenata, odvojio sam se od toga i počeo da sklapam ugovore sa rukometnim savezima i drugim sportskim organizacijama u Srbiji. Ne radimo za novac. Ako želimo nešto da promenimo, onda moramo sami da doprinesemo. Ne možemo da čekamo na druge, jer to nikuda ne vodi.
Koliko vremena provodite „na točkovima“ i gde putujete?
– Dosta putujemo, a zbog prirode posla kamper nam je i pokretni studio. Poslednje putovanje je izgledalo ovako: Norveška, Švedska, Danska, Nemačka, Italija, Austrija. Za poslednjih osam meseci smo prešli 45.000 kilometara. Interesantno je, ako čovek radi posao koji voli. Mi volimo ovaj posao, tako da nam ništa nije teško.
Imate zavidnu opremu, bukvalno „na leđima“, kvaklitetne kamere, mikrofone, rasvetu, po sistemu „one man show“.
– Dosta sam naučio od Skandinavaca, nove taktike snimanja, izveštavanja i sve to sam sada poneo sa sobom u Srbiju. Imam u kompletu dve moderne kamere, koje koristim u pokretu, jednu Go-pro kameru poslednje generacije, koju koristim za back up. Jedna kamera zumira, druga je širokopojasna, tako da tokom snimanja ne moram da razmišljam, usredsredim se na kadar, a ostalo tehnika završava. Tehnika radi za mene, a ne ja za nju. Inače sam samouk, oduvek sam voleo fotografiju, film. Odrastao sam pored bioskopa i zato velika ljubav za kameru.
Kako funkcionišete u skandinavskim uslovima, da li od ovog posla tamo može da se živi?
– Naravno da može normalno da se živi. Potrebno je mnogo rada i truda, integrisanja u novi sistem, da biste uspeli da radite nešto, da biste konkurisali pored velikih televizijskih kuća. Direktno sam se promovisao, kao i ovde što sam došao. Odradim, prikažem, ljudi to vide iako vole to što radiš, podrže te. Onda te zovu, jer svako bi voleo da ima to u svojoj biblioteci. Pre šest meseci smo držali kurs kamere u Kaluđerici, besplatno, da bismo pomogli našim mladima da sa bave ovim poslom, da oni konkurišu na tenderima, a ne mi.
Poruka za kraj razgovora.
– Voleo bih da se svi mediji „slože“ kada su ovako velika dešavanja u pitanju (Trofej 2018). Mislim da treba da budemo ponosni na ono što imamo, na ono što se dešava u našem gradu. Moramo svi da budemo volonteri, svi da doprinosimo. Sad je potrebna sloga, tako će i drugi ljudi videti, druga deca, i zainteresovati se. To je to!
Naslovna fotografija: Marko Krstić